Ovaj put dobila sam zadatak od moje 90-o godisnje majke da odem u jednu drugu poznatu banju u Ceskoj, u Frantiskove Lazne (na nemackom Farzensbad) i da tamo pronadjem njenu rodnu kucu.
Mama je imala jednu crno-belu fotografiju kuce i naglasila mi je da se ona nalazi tacno preko puta male ruske crkve. Moj deda po majci bio je banjski lekar, kasnije i Profesor balneologije na Medicinskom Fakultetu u Beogradu. U Frazensbadu je imao kucu i svoju klijantelu. Od osmoro dece, koliko je imao sa mojom babom, Ruskinjom, zadnjih sestoro, medju njima i pretposlednja, moja mama, rodilo se u toj kuci i tu su boravili do 1920 godine, kada su presli u Beograd.
U Fr. Laznima smo lako pronasli rusku crkvu, samo kuca preko puta nje, koja je po lokaciji morala da odgovara onoj koju smo trazili, nije bila ista. Ne samo da boja fasade nije bila ista, nego je i sama fasada bila drugacija. Na staroj fotografiji bili su sa strane veliki prozori sa mnostvom malih okana, na ovoj kuci zute fasade, na mestu prozora nalazile su se lodjije.
Fotografisala sam tu villu Annu, koja je sada bila deo banjskih ustanova, iz svih uglova (2 photos), zavirila u prelepi park koji se nalazio pozadi vile, u kome su cvetali rododendroni, a zatim smo jos obisli zeljeznicku stanicu i banjske instalacije, Casino i ostalo.
Osim ove banje, prosetali smo se malo i po Klasterecu, gradu u kome Stepanka ima svoju ordinaciju. To je mali gradic na obali reke Ohre. Glavni trg je dosta neugledan.
Najveca atrakcija je dvorac, aktuelno muzej porcelana i njegov park. Park je u stvari jedna botanicka basta sa prelepim i retkim drvecem, starim ponekad i vise stotina godina. Ispod dvorca park se spusta na reku. Muzejska kolekcija porcelana je veoma lepa. To je tradicija ovoga kraja, a i kada se predje granica prema Nemackoj, i tamo ima fabrika i muzeja porcelana. Bili smo i u jednoj prodavnici pri fabrici porcelana i odatle doneli jednu uspomenu.
Dosao je tu i G. Sidak koga smo vec upoznali prethodnih godina na izlozbama, sa Murkovom sestrom Murkom.