Gledano danas, napravila sam 2-3 greske :u razredu zrelih muzjaka nije trebalo uopste da dodelim titulu; u razredu intermedia zenke, danasnji redosled bi bio: Deila, Elza, Dora; u razredu zrelih Bella je trebalo da dobije vrlo dobru ocenu. Tesim se da je i Radulovic napravio par gresaka, iako je sudio mnogo cesce od mene.
Atmosfera je bila veoma prijatna, izlagaci super disciplinovani, niko se nijednom nije bunio za dobijeni rezultat.
U odnosu na 2001 godinu uocila sam znatne promene u sastavu populacije ceskih Sarplaninaca. Jedino je u razredu zrelih muzjaka bilo jos dosta pasa atipicnih za rasu, neki su bili veoma dugacki, neki sa obilatom svilenastom, poleglom i dosta crnom dlakom, neki sa teskom, limfaticnom glavom. Jedini lepsi muzjak bio je Billy-Brik, ali taj nije bio vaspitan i nije nikako pokazao da je u stanju da trci.
Padala je u oci u razredima mladih i intermedia jedna druga populacija pasa, potomci Merona i narocito Tarasa, znaci dosta karabasa, oni poreklom od Tarasa bili su visoki, ponekad sa malo otvorenijim uglovima zadnjih nogu, ali sa prelepim, tipicnim glavama.
Potomstvo Merona je takodje bilo dobro reprezentovano, svi su mi se dopadali, izuzev Don-Denara, koji ima dosta usku lobanju, sa vislje usadjenim usima i jedan problem sa ocima na koji nisam uspela da stavim etiketu. Ta anomalija nije stalno vidljiva, ali kada jeste, automatski namece nizu ocenu. Osim toga njegova donja linija mi se nikako ne dopada, kao da je malo trbusast, kao neki Labradori naklonjeni gojaznosti.
Znacajan korak unapred od strane Polgarovih bio je uvoz Mede i Meri, kao i mladjih Murka i Murke. Ova veoma interesantna linija, u kojoj su svi od jedne majke, izvorne i izuzetne kuja Bone, dosla je kao veliko osvezenje. Medin temperamenat i drzanje u ringu izazvali su kod mene divljenje.
Pocasni ring bio je poseban dozivljaj. Sarplaninci su ucestvovali u svim kategorijama, u parovima, u grupama, pojedinacno, po razredima. Uvek se divim Polgarovima sto imaju takav uticaj na vlasnike prodatih pasa, ili takvu srecu sa njima da ovi u velikom broju ucestvuju na izlozbama, u Ceskoj, pa i van nje. Koliko ih je vec uzelo ucesca i u Srbiji, na specijalkama! Ili je to mozda Ceska nacija takva, spotska i puna takmicarskog duha. To je ono sto meni jako nedostaje u odgoju, jedva se tu i tamo poneko odluci da oproba srecu na par izlozbi sa svojim ljubimcem. Ima ih koji tek sto su kupili stene planiraju da ga kastriraju, jer se plase da ce da bezi, ili da ce imati problema sa vaspitavanjem ili im to savetuje veterinar da bi uzeo koju paru. Ne pada im napamet da naprave bolju ogradu, jer to kosta vise, naravno. Kao za nesrecu, cesto su to najperspektivniji stenci koji se nigde ne pokazu.
Nas boravak nastavio se par dana, Polgarovi su nas ljubazno ugostili posle izlozbe i tako smo imali prilike da vidimo njihove pse, kucu, mesto u kome zive i obliznje gradove. Nastavak u sledecem update-u.