U oktobru 2001 otisli smo u Beograd sa Vecom da probamo, ukoliko bude moguce, da zavrsimo sampionat Jugoslavije,
U toku naseg boravka, otisli smo po drugi put kod Baneta Jelovca. On zivi u Belegisu, na obali Dunava. On je vlasnik odgajivacnice Scardus Leo Canis i jedan od odgajivaca Sarplaninaca koji o rasi najvise zna. Poznat je po tome da drzi cistokrvne Saplanince i cesto izvorne pse. I dalje je bio jako deprimiran zbog sinovljeve smrti i jako zauzet oko kluba koji je osnovao i pokusaja da destabilizira JKS (Jugoslovenski Kinoloski Savez), organ koji vodi kinologiju u Jugoslaviji, koji po recima naseg domacina nije legalno bio u redu. To se pokazalo kao tacno, medjutim kako je JKS oduvek bio zvanicni pregovarac sa FCI, stvar se sredila na sudu u korist JKS.
Bili smo primljeni jako srdacno i cak zadrzani na rucku.
Evo pasa koje smo kod njega videli:
- veoma lepu Benu, izvornu kuju, cerku Saitovog Sapija, koja nije bila u super formi. Na tim fotografijama mozete a vidite i banetovu unuku.

- jednu drugu zenku, koja je jasno bila u srodstvu sa Meron Scardus Leo Canis

- zenku Mecu, cerku Muse-Karabega i Babaroge

- Meron, takodje sin Muse-Karabega, unuk Karabega. Koliko sam se divila Musi-Karabegu, toliko kod Merona anlazim nesto nenormalno u nivou glave, narocito lobanje. On mi izgleda degenerisano. Lobanja je jako siroka, jako ravna, bez stopa , aprofilne linije izgledaju paralelne. To je jedan mali muzjak.

U sumrak, Bane nas je odveo u komsiluk, gde sam poslednji put videla Musu-Karabega, koji je jako ostario.
Sledeci odgajivac koga sam posetila sama, bio je, kao i svake prethodne godine, Goran Neskovic. On zivi na obali druge velike reke, Save, nedaleko od Beograda. Bila sam sa Vecom.
Fotografisala sam sledece pse:
- Mecu, mladu zenku od 18 meseci koja je zadrzala dugu i usku njusku

- Bucku, predivnu Rokijevu cerku, lepog formata, lepe glave, bez primetnih mana

- muzjaka Zli, Rokijevog sina, koji na njega nije nimalo licio, psa dosta skromnog rasta, pravilnog, ali koji nije ostavljao neki narociti utisak

- jednu musku bebu od 4 meseca, malog rasta, ali veoma jakog kostura i prelpe glave. Ne znam sta je od njega ispalo.

Za celo vreme moje posete Goran nije ni pogledao vecu, niti ju je spomenuo u razgovoru. Izgledalo je da imam djubre od kuje. Medjutim, prilikom svake moje prethodne posete, Goran je izrazavao zaljenej sto nisam Seku sparila sa Rokijem, a Veca je ipak Sekina cerka. Moram reci da je ovakvo drzanje bilo za mene veoma uvredljivo, utoliko pre sto sam Gorana postovala, jer je kao odgajivac zadrzao kao princip, bas kao i ja, da drzi samo cistokrvne Sarplanince.Ja sam uvek imala pohvale, ohrabrenja i divljenje za njegove pse, on je totalno ignorisao rad drugih.




Jednoga dana posli smo da obidjemo nasu prijateljicu Maru u Koceljevu, u Macvi. Usput smo stali da fotografisem ovog izvornog psa donetog sa Kosova, koga smo spazili ispred jende seljacke kuce.







Posle preobilatog rucka, pri povratku, svratili smo da obidjemo obliznji manastir Kaonu. To ime je za mene tako lepo, tako staro. Manastir je izgradila sestra Milosa Obilica, narodnog junaka, posto se on nije vratio sa Kosova Polja. Prvobitna crkva datira jos iz XIog veka. Od tada manastir je bio vise puta unisten, da bi na kraju bio lepo renoviran 1892 godine.