Uzeli smo i Vecu, da i u Srbiji napravimo s njom par izlozbi. Imala sam plan da pokusam da bar jedan pas iz mog odgoja postane sampion maticne zemlje.
15-og oktobra Veca je ucestvovala na CACIB izlozbi u Novom Sadu. Sudio je Dr veterinar Slobodan Teodosic, onaj isti koji je upravljao vojnom odgajivacnicom tokom mnogo godina. Pristup mu je bio veoma "partizanski", da ne kazem neuctiv. Izbacio je dva psa zbog problema sa zubima. Veca se nasla u konkurenciji jos 4 zrele zenke i Kace od Drndraskog u sampionima. Psima nije prilazio, pa je diktirao da Veca nema dovoljno spustene grudi. Pozvala sam ga da proveri, posto se nije deranzirao, pokazala sam mu rukom dokle stize grudna kost. Veca se plasirala treca i dobila odlicnu ocenu. Bio je to cist promasaj.
Sledila je izlozba u Nisu, inace druga specijalka za Sarplanince, zvana Kalca kup, 21.10, na kojoj je zenke sudio Andras Polgar iz Ceske, a muzjake Novak Radulovic. Konkurencija je bila dosta jaka. Bila su upisana 82 Sarplaninca, bilo je, naravno, odsutnih. U razredu zrelih zenki, u kojoj je bilo 34 ucesnice, Veca je usla u uzi izbor. Sledilo je kolegijalno rangiranje. U ovom razredu dodeljen je maksimalni broj Sertifikata, tj. 5, dobila ga je i Veca, koja se plasirala cetvrta. Prva je bila Kaca od Drndarskog, druga Lea Ravangradska, sa gazdaricom mladom Cehinjom, treca Tila od Lipovacke sume. Njen vlasnik, Vladimir Ktstevski je bio grdno nezadovoljan plasmanom. Poslednja kvalifikovana bila je Dona (Dijego i Ceca Vujanska). Izlozbu smo filmovali, tako da nemam snimaka za ilustraciju. To je bio pocetak, prvi od 4 potrebna CAC i Sertifikat.
Na kraju naseg boravka, 29-og oktobra, Veca je ucestvovala na izlozbi u Debeljaci. Sudija je bio Tibor Sehter, sudija koji je sudio ovu rasu na svetskoj izlozbi u Budimpesti. Veca je u katalogu bila sama u razredu zrelih. Medjutim pojavila se jos jedna zenka, naknadno upisana. Ta zenka, ocigledno kavkaskog porekla, dobila je CAC, a Veca RCAC. Tek posto sam se vratila u Belgiju, primetila sam da je kuja koja je dobila CAC bila stara svega 11 meseci, a takodje da je isti vlasnik pokusao da je prikaze u razredu zrelih i na izlozbi u Novom Sadu, ali je tamo to primeceno. Za ovu nepravdu pisala sam organizatorima izlozbe, u JKS, pa i u Kinoloski Savez Vojvodine, odgovor i ispravku nikada nisam dobila. Tako je Veci bio ukraden CAC.
Na ovoj izlozbi sreli smo Nenada Stojmenovica-Piksija. Doveo je Aleksu u razred mladih, Tarasa u razred zrelih i Tigra u sampione. Sva trojica bila su braca, samo je Aleks bio mladji. CAC i BOB je dobio Tigar, mali pas impresionantne glave.
Kao i uvek, obisli smo prijatelje i setali po Beogradu, odlazili cesto u restorane. Evo par fotografija snimljenih tom prilikom.O Sabornoj crkvi bilo je reci u jednom od prethodnih putovanja. Par reci o Konaku. Konak Kneginje Ljubice gradjen je 1829-1831. Po nalogu kneza Milosa Obrenovica podignut je za stanovanje njegove porodice, kneginje Ljubice i sinova- Milana i Mihajla.
Ta zgrada je najreprezentativnija gradska kuca u Beogradu iz prve polovina XIX veka. U arhitektonskom pogledu sadrzi sve odlike orijentalnog gradjevinarstva i taj stil poznat je pod imenom srpsko-balkanski. Ima tu i elemenata klasicizma pod uticajem zapada. Posle odlaska sa vlasti kneza Milosa, zgrada je imala razlicite namene, a zadnjih godina je u sklopu Muzeja grada Beograda i koristi se za izlaganje muzejskog materijala i za slikarske izlozbe. U stalnoj postavci je originalni namestaj u orijentalno-balkanskom stilu, ali i u stilovima kao klasicizam, bidermajer i neobarok.
Od odgajivaca Sarplaninaca posetili smo samo Gorana Neskovica. Goran je
tada bio veoma ponosan na Rokija koga je nabavio iz Restelice, od cuvenog
Arif Age, verovatno od istog odgajivaca, odakle je dosla i nasa Zoe. Roki
je vec bio u godinama i nosio oziljke mnogih okrsaja koje je doziveo na
Sari. Bio je pas srednje visine (71-72 cm), neobicno kompaktan, lepih
uglova i stavova, veoma mocne glave. Jedina mana bilo je nesto svetlije
oko. Kako je Goran voleo da kaze, bio je neobicno plemenit, lepo se ponasao,
bio je veoma uravnotezen.
Goran nam je pokazao i jako lepu kuju Bucku, Rokijevu cerku. Obratite paznju na veoma slabo naglasen stop i veoma jaku glavu sa pitomim i inteligentnim pogledom. U telu je izgledala isuvise mladalacki, mozda sto se bila olinjala.
Videli smo i 7 meseci staru kuju, Mecu. I ona je bila karabaska, lepog tela, malo laganije glave i spicastijeg nosnika.
Nas boravak se zavrsavao, ostalo je da srecu sa Vecom pokusamo naredne godine, a i inace je bilo potrebno godinu dana izmedju prvog i cetvrtog CAC.