Posle obilaska Velike Plane, otisli smo za Cupriju, rodno mesto moga supruga, gde se odrzavala CAC izlozba. Nazalost, posto je bilo samo 12 Sarplaninaca, stigli smo kada je sudjenje vec bilo zavrseno, tacno da samo cujemo nezadovoljstvo i kritike. Sudija je tog dana bio G. Skipic. Radilo se o tome da najlepsi pas nije pobedio, a pobednik je bio sampion Bak, odgajivaca Gorana Neskovica. Bak je bio sin lepog Dika, koga je Goran izgubio brzo posle kupovine. Bak nije bio lep, imao je ruznu glavu, nosnik isuvise dugacak i bas je bio promenio vlasnika. Popricali smo sa G.
Markom Marinovicem, vlasnikom Reksa, koji je po logici trebalo da pobedi na toj izlozbi. G. Marinovic poznavao je mog supruga i odveo nas je ispred svoje kuce, gde smo napravili nekoliko fotografija Reksa. Reks je imao 2,5 godine, oba roditelja su mu bili Vujanski; bio je visok, dopadljiv i kretao se pravilno.
Posle obilaska grobova Stanojevih predaka i roditelja, otisli smo u "hodocasce" do Ravanice, manastira za koji je vezana citava Stanojeva mladost. I na nase vencanje, mnogo godina ranije, dosli smo u ovaj manastir.
Manastir Ravanica sa crkvom Sv. Vaznesenja i gradevinama opasanim cvrstim odbrambenim zidom sa sedam kula nalazi se u podnožju Kucajskih planina, u selu Senje kod Cuprije.
U prolece, sve planine koje okruzuju Manastir su ljubicaste od divljih jorgovana u cvetu. Zadužbina je kneza Lazara. Sagradena je izmedu 1375 i 1377 godine, a freskama je ukrašena u godinama pred Kosovsku bitku.
Po
svojim arhitektonskim i likovnim obeležjima ravanicka crkva je rodonacelnik
novog stila umetnosti moravske škole.
Crkva je zidana naizmenicnim redovima kamena i opeke, ukrašena je keramickim dekorativnim elementima i bogatom reljefnom plastikom. Kao znacajno središte duhovnog, kulturnog, književnog i umetnickog života Ravanica je uticala na nastanak više crkava i manastira.
Crkva je zidana naizmenicnim redovima kamena i opeke, ukrašena je keramickim dekorativnim elementima i bogatom reljefnom plastikom. Kao znacajno središte duhovnog, kulturnog, književnog i umetnickog života Ravanica je uticala na nastanak više crkava i manastira.
Put
nas je dalje vodio u Nis. Uputili smo se da vidimo Bigora, sina Dzap Sremgrada,
koji je bio prodat Bobanu Petrovicu. Planirali smo da Seku parimo s njim
iduceg proleca. Bobana smo upoznali na izlozbama negde u to vreme.
O istorijatu Nisa bilo je vec reci u putovanju N° 20, a sada cemo da malo opisemo njegove znamenitosti.
Nis lezi na reci Nisavi. U prostranoj Niškoj kotlini, izvan urbanizovanog gradskog jezgra, potvrdeno je postojanje nekoliko rimskih vila. Najvecu površinu zauzimalo je naselje sa vilama Mediana.
O istorijatu Nisa bilo je vec reci u putovanju N° 20, a sada cemo da malo opisemo njegove znamenitosti.
Nis lezi na reci Nisavi. U prostranoj Niškoj kotlini, izvan urbanizovanog gradskog jezgra, potvrdeno je postojanje nekoliko rimskih vila. Najvecu površinu zauzimalo je naselje sa vilama Mediana.
Podizanje ovog naselja zapoceto je, po svoj prilici, krajem III veka, dok je najveci deo objekata izgraden u IV veku. Sa Medijane potice veci broj rimskih predmeta, od keramike i metala, kao i dekorativnih predmeta od mermera.
Bitka na Cegru 1809. godine je odlucujuci sukob Srba sa Turcima u Prvom srpskom ustanku (1804-1813), od cijeg ishoda je zavisila sudbina ustanicke Srbije. Konacno, Turci su, 31. maja 1809. godine, napali najistureniji srpski logor, ukopan na uzvišenju Cegar, kojim je komandovao resavski vojvoda Stevan Sindjelic.
Izgradnja tvrdjave pocela je 19. februara 1719 godine po odluci Porte i bila je ometena pobunom janicara.
.jpg)
Obisli
smo i fotografisali Bobanove Sarplanince. On je radio na selu, kraj Nisa
i tamo drzao svoje pse. Boban je bio potpuni novajlija u svetu Sarplaninaca,
ali od samog pocetka hteo je da odmah postigne uspehe i probije se u vodece
odgajivace. U tome je i uspeo, jer je stekao nekoliko sponsora koji su ga
mnogo pomagali, kao i dosta veza u svetu kinologije. Znao je da zadobija
ljude. Baza odgajivacnice bili su psi od linije Vujanski, a jedini za mene
interesantan pas bio je Bigor, koga je nabavio iz Velike Plane. Imao je
dve zenke od Lipovacke sume, bolja je bila Cera (otac Bak, majka Cica Vujanska),
druga, cija mi se glava i izraz nisu dopadali, zvala se Megi (Bak i Zita
Vujanska).
Od muzjaka imao je Zena Vujanskog i Bigora. Zen je bio sin Merkur Duce Vujanskog i Cere IV Vujanske. Koliko je Merkur Duca bio lep, toliko je Zen bio neuspeo. Radilo se o ogromnom psu, visokom oko 80cm, imao je dobru narav i lepo je hodao, sto je izuzetno za tako visokog psa. Sto se glave tice, bila je kao karikatura, o izrazu da ne govorimo.
Bigor je bio susta suprotnost; znao je da bude ostar, bio je srednje visine, nesto iznad 70cm, prelepe glave, samo je stav zadnjih nogu bio malo problematican.
