Les montagnes serbes sarplaninac

Septembra 1998, za vreme boravka u Beogradu, napravili smo izlet do Gornjacke klisure. Koja se nalazi na reci Mlavi. Gornjacka klisura duga 16km. je, bez sumnje, jedna od najlepsih u Srbiji. Austriski putopisac Feliks Kanjic imao je pravo kada je citirao jednog svog saputnika koji je rekao : »izlet u taj kraj moze da izgleda kao putovanje u hiljadu i jednu noc ». U samoj klisuri nalazi se Manastir Gornjak. Ta svetinja podizana je od 1376-1380 kao zaduzbina Kneza Lazara. U jednoj pecini povise manastira nalazi se mala crkva Sv. Nikola, u kojoj se u davna vremena molio Sveti Grigorije Sinait. Manastir je gradjen u stilu Moravske skole. On je bio razoren od strane Turaka vise puta. Jedan od cestih posetilaca bio je poznati srpski pesnik i slikar, Djura Jaksic koji je tu napisao pesme « Put u Gornjak » i « Noc u Gornjaku ».

Jedan od ciljeva naseg putovanja bio je da nadjemo Seki muzjaka za iducu godinu.
Vec vise vremena korespondirala sam sa odgajivacem Sarplaninaca, G. Djordjevic Draganom. Odlucili smo da ga posetimo i vidimo njegove pse. On zivi u selu Srednjevu izmedju Pozarevca i Velikog Gradista, na Dunavu, nizvodno od Beograda, sto nam je pruzilo priliku da pratimo Dunav i posetimo sve atrakcije ovoga kraja. Posle Volge, Dunav je najveca reka Evrope, dug 2850 km, od toga se 588 km nalazi u Srbiji. On tece kroz vise drzava, kroz Nemacku, Austriju, Slovacku, Madjarsku, Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Moldaviju i Ukrajinu. Na njegovim obalama nalaze se 4 lepe prestonice : Bec, Bratislava, Budimpesta i Beograd. Njegov sliv sastoji se od 120 reka. Plovan je citavom duzinom i pretstavlja izuzetan ekonomski I turisticki znacaj.

Iz Gornjaka otisli smo preko Bora i Negotina na Dunav. U Sipu se zavrsava Djerdap, najveca klisura u Evropi. Posle Kladova bili smo bas povise Trajanove table i Trajanovog mosta.

Podigao ih je rimski Imperator Trajan, koji je izgradio put kroz klisuru. Zatim smo pratili Dunav i prosli celu klisuru i isli kroz Nacionalni park poznat narocito po varijetetu svojih biljnih vrsta. Prenocili smo u Hotelu u Donjem Milanovcu.

Sutradan smo posetili Lepenski Vir. Ovo neolitsko naselje, staro 8000 godina, sa 59 otkrivenih stambenih i sakralnih objekata nalazi se blizu Donjeg Milanovca. Ovaj lokalitet, bio je nekada u ovom divljem predelu Djerdapa, centar jedne kompleksne i briljantne preistoriske kulture. Ispod naselja prvih zemljoradnika i stocara iz razdoblja od 5300-4800 god. pre n.e., otkriveni su spomenici koji su iznenadili ceo svet. U sedam velikih, sukcesivno podizanih naselja ribolovaca, lovaca i skupljaca hrane (Proto-Lepenski Vir Ia-e, Lepenski Vir II), nadjeni su : brojna planski gradjena stanista, grobovi koji dokumentuju cudne pogrebne rituale, obilje majstorski izgradjenih alatki od kamena, kosti i roga, raznovrstan nakit, plocice sa urezanim znacima slicnim pismu i monumentalne skulpture od kamena.

Odmah se moglo ustanoviti da su sve ovo ostvarenja od pre 5300. god. pre n.e., a to je znacilo da su ribolovacko-lovacke zajednice koje su naseljavale terasu pokraj Lepenskog Vira prve u Evropi uspostavile slozene privredno-drustvene odnose, prve ostvarile arhitekturu osobenog stila i prve modelovale monumentalne skulpture od dzinovskih oblutaka.

Sledio je prekid za rucak u selu Dobra gde smo degustirali svezu ribu iz Dunava. Zatim je nasu paznju privukao utvrdjeni grad Golubac. Golubac, jedan od najbolje ocuvanih srednjevekovnih gradova u Srbiji, podignut je na kamenitoj i strmoj litici, na desnoj obali Dunava, u pocetku Djerdapske klisure. Grad se prvi put spominje 1335. Prvo je bio pod upravom Kneza Lazara, zatim Desporta Stefana, pa Despota Djuradja, na kraju 15og veka bio je pod turskom vlascu, na kraju 17og veka i pocetkom 18og pod austriskom, a zatim ponovo pod Turcima sve do 1867 godien. Grad je bio potpuno utvrdjen : devet masivnih kula povezanih zidinama i postavljenih tako da brane grad kako sa kopna, tako i sa vode (photos 31-37).

Popodne smo stigli kod G. Djordjevica. Posle veoma srdacnog prijema od strane cele familije, otisli smo u bastu da upoznamo Agu i druge. Aga od Pejkanovica imao ja tada 3 godine. Bio je dosta visok, taman, sa lepom glavom i veoma dobrim kretanjem. Licio je na naseg Arapa, narocito po gradji, po karakteru i ponasanju : jedan veseo pas sa necim svetlucavim i mangupskim u pogledu. Nije bio mnogo snazan, to je bila jedina zamerka koju sam mogla da stavim.

Dragan nam je pokazao drugog muzjaka, sina Age, Luja koji je imao 2 godine.

Nije mi se svidjao jer je imao dosta dugacak nosnik. Njegova majka, Alma bila je praunuka naseg Arapa. Kasnije je Luj izvezen u Cesku gde je napravio lepu karijeru . Postao je veoma atraktivan, jako odlakan i sa veoma ponosnim drzanjem.

Poslednji pas koga nam je Dragan pokazao bio je jedan simpatican izvorni pas, zvani Spot.

Nekoliko dana kasnije otisli smo u Vekliku Planu da posetima psa Dzap Sremgrad, psa kome sam dala CAC 1994. Imao je 9 godina, ali se i dalje kretao lako kao kad je bio mlad. Bio je to jedan od retkih Sarplaninaca, koji je bio pravi, cije poreklo nisam dovodila u pitanje. Vlasnici su bili imigranti iz Karjine i veoma ljubazni. Tek sto su podigli novu kucu. Mladen, valsnik, izveo nam je Dzapa iz boksa na ulicu da ga fotografisemo.

Dzap je lose nosio usi. Pravi problem pojavio se kada sam trazila da se Dzapu snime kukovi. Mladen nije hteo da ga podvrgne anesteziji s obzirom na rizik vezan za njegove godine.
Otisli smo da vidimo i njegovog sina, Bigora, u Nis, ali taj deo puta ostaje za sledecu epizodu.