Imamo
jako dobre prijatelje koji poseduju jednu kucicu blizu Starog Bara na crnogorskom
primorju. Te godine prihvatili smo njihov poziv. U odlasku utovarili smo
kola na voz u Beogradu i stigli smo na destinaciju posle noci provedene
u spavacim kolima.
Kuca je bila simpaticna i udobna mada smo bili brojni.
Od
plaze nas je delilo samo nekoliko metara i plaza je u ovo doba godine, u
septembru, bila malo posecena. To nije bio slucaj velike, glavne plaze do
koje se stizalo kroz jednu staru maslinovu sumu, koja je bila jedinstvena.
Na stotine stogodisnjih maslinki, lepih i cudnih, kao skulpture naivaca.
Bilo je jako toplo. Dnevni program bio je dorucak, plaza, rucak, odmor,
zatim jedna setnja, pa vecera. Naravno obisli smo i okolinu. Tako smo bili
u Starom Baru, u Novom Baru i u Ulcinju i njegovoj lepoj pescanoj plazi.
Jako je steta sto nisam pravila i fotografije, vec sam samo snimala kamerom,
da bih mogla da vam pokazem Stari Bar i tako zivopisan Ulcinj. 
Stari Bar nalazi se na bregu i okruzen je golim, stenovitim planinama. Radi se o ostacima jednog rimskog grada koji sa zvao Antivarium. Antivarium je bio redom nastanjen Ilirima, Rimlmjanima i Vizantincima.
Ulcinj je poslednji primorski grad na jugu Jadrana, pre albanske granice.
Karakterise ga velika mesavina narodnosti i kultura. Srecu se po ulicama
Siptari, Albanci, Turci i Crnogorci, a narocito na pijaci koja je jako
zivopisna i koju sam jako volela da posecujem. Bilo je tu narodnih nosnji
svih ovih narodnosti.
Posle desetak dana provedenih sa nasim prijateljima, napravili smo putovanje
ciji je itinerer prilozen.
Prvo
smo se zaustavili kod predivnog manastira Moraca. Manastir je izgradjen
u klisuri reke Morace i okruzen planinama koje prelaze 2000m. Moraca je
gradjena 1251/52, a njen ktitor je knez Stefan, sin velikog zupana Vukana
i unuk velikog zupana Stevana Nemanje. Freske su predivne, radio ih je veliki
umetnik, ali su jako ostecene. Jedna kojoj se posetioci najvise dive je
ona koja pretstavlja Sv. Iliju.
Sledeca etapa naseg putovanja bio je manastir Mileseva. Mileseva je jos malo starija od Morace. Manastir se nalazi blizu grada Prijepolja. Gradjen je 1218/19 , ktitor je bio princ Vladislav koji je postao kralj Srbije 1234-e godine. Ovaj manastir igrao je vaznu ulogu u Srednjem veku. Tako je telo Sv. Save, najveceg srpskog sveca, preneto u njega iz Trnova u Bugarskoj, pa je 1377-e godine u njemu krunisan za kralja Srbije i Bosne bosanski Ban Tvrtko. U XVI veku manastir je imao svoju stampariju. Mileseva je bogato ukrasena freskama koje spadaju u remek dela srednjovekovnog slikarstva, jedna od najlepsih je ona koja pretstavlja Andjela na Hristovom grobu. Prespavali smo u manastiru.
Sutradan je nas cilj bio da posetimo Nacionalni Park na planini Tari. Put je bio malo tezi, a li je priroda i vegetacija koje smo otkrili vredela malo muka.
Po
povratku u Beograd nismo vise imali mnogo vremena da obilazimo odgajivace
Sarplaninaca. Bili smo da pozdravimo Gorana Neskovica. Te godine kod
njega je stigao novi pas, Dik. Dik je bio sin jednog Bojovicevog psa
i kuje od Ljubomira Kekanovica i dosao je iz Makedonije. Bio je sampion
Jugoslavije i pobedjivao je na svim izlozbama. Goran ga je platio dobre
pare i bio je veoma ponosan na njega. Bio je lep, ponosit i lepo se
kretao. Pravila sam planove da ga upotrebim kao etalona. Nazalost, Dik
se razboleo, zapaljenje pluca i Goran ga je izgubio posle par meseci.
Jedini koji ga je iskoristio bio je Vesa Vijatov iz Borce. Iz tog legla
bilo je par lepih pasa, narocito Fili kod G. Voje Anastasijevica, jos
jedna zenka kod Duska Dokica i jedan brat, Fred, kod G. Babica.
Kada smo isli za Cupriju, Stanojevo rodno mesto, svratili smo kod Bjelice i on nas je odveo na Bukulju, planinu u cijem se podnozju nalazi cuvena Bukovicka Banja.
Na vrhu Bukulje nalazila se jedna vojna antena koju je cuvao Ljubomir
Stevanovic. Tu smo upoznali impozantnog, mladog i pitomog Sarplaninca.
Vucko je bio sin Muse (kod Uce). Kasnije je Vucko bio u vlasnistvu Bjelice,
a zatim je bio u vojnoj odgajivacnici u Nisu. Bio je visok, koscat i imao
je impozantnu glavu, malo svetle oci, nasledje od oca Muse.
Tom prilikom svratili smo i kod G. Sobeka.
Uzimu smo od njega dobili divne fotografije Sarplaninca Karl Marksa u snegu, pa smo bili radoznali da vidimo tog psa i u prirodi.
Medjutim u leto taj pas nije na nas ostavio neki narociti utisak.