7 Sarplaninaca ucestvovala su u testu : dve kuje G. Salomona, Alfa i Boon, tri proizvoda njegovog odgoja, Everest, Emir i Eden de los Torros, jedan Sarplaninac poreklom iz odgajivacnice Les Hauts de Malforêt u vlasistvu jedne lokalne odgajivacice i jedan koji je stigao iz Italije.
Pomagao nam je jedan dreser koji je odigrao ulogu apaca. Svi Sarplaninci
bili su indiferentni, cak veoma “prijazni” prilikom svih testova
koji normalno izazivaju reakcije agresivnosti i odbrane. Bili su odlicno
socijabilizirani. Jedino je Boon pokazala odlicnu radnu sposobnost za cuvanje
predmeta, odbranu svoga vlasnika itd. Mi smo bili zadovoljni sto nam se
dala prilika da ponovo vidimo Everesta, Emira i Edena.
Od odlaska Rike dobili smo vrlo malo informacija o njoj i njenih fotografija
i to uvek preko i zahvaljujuci familiji Bogojevski, nikada direktno od
familije Alvaro.
Imali smo veliku zelju da je ponovo vidimo. Culi smo da je leti volela
da se kupa i da je ulazila u izvor Perrier koji se nalazio vrlo blizu
sela Vergèze gde su stanovali njeni vlasnici. To svakako nije
bilo dozvoljeno, ali Riku nije bilo briga. Saznali smo takodje da je
Rika bila majka po drugi put, iako vrlo mlada, majka stenadi bez pedigreja,
jer je familija Alvaro nije odvela na konfirmisanje. Otac je bio muzjak
okocen kod Bogojevskih, sin Mede i Sljive, zvao se Porto (zbog Rike
?). Bio je to najlepsi muzjak od trojice iz tog legla, samo dosta tamne
boje.
Antoaneta je jos jednom prihvatila da nam cuva pse i kucu i raspolagali
smo sa nedelju dana za to putovanje.
Put nas je vodio kroz dolinu Rone. Iznajmili smo sobu u jednoj provansalskoj
vili, imena mesta se vise ne secam, ali bilo je blizu Vergeza i Nima.
Prvi grad koji smo posetili bio je Orange, a najvise nas je privuklo
Anticko pozoriste. Taj rimski teatar je najbolje ocuvan od svih na zapadu.
Istoga dana obisli smo i Avinjon, ali bilo je vec kasno za unutrasnji
obilazak Papske palate.
Zadrzali smo se dakle ispred te Palate, divili smo se krovovima Avinjona
iz obliznjeg parka i razgledali smo stari most Sv. Benezeta.
Krajem popodneva stigli smo do Pont du Gard i dugo smo se odusevljavali tom impresionantnom gradjevinom.
Sutradan, 22-og juna, posetili smo gradove Bocaire i Tarascon i zadrzali smo se vise sati u obilasku dvorca u Tarasconu iz 14-og veka diveci se gotskoj arhitekturi, pogledu sa zidina na okolinu i tapiserijama koje pretstavljaju scene iz grcke i rimske istorije. Nedaleko od dvorca nalazila se i mala lepa Katedrala.
Sledeceg dana bili smo u Nimu. Obilazak se ogranicio na razgledanje Arena i Cetvrtaste kuce.
Setali smo se i kroz centar i pravli nekoliko kupovina u elegantnim
radnjicama.
Posle toga prosli smo kroz Camargue i posetili Arles.
Za vreme naseg boravka, navratili smo, uz najavu, dva puta u kucu familije
Alvaro, ali oba puta imala sam utisak da neobicno smetamo. Oba puta su
nekuda morali da idu i zurili se. Put nas je vodio kroz borove sumice,
vinograde, ljubicasta polja lavandule. Stan je prihvatio solju kafe, ja
sam vise volela da se posvetim Riki, da joj negde iz dalekih vijuga vratim
secanje na nas, da pogledam u detalje njene bebe, da fotografisem i snimam
kamerom.
Rika je bila odlicna majka, a Porto dusa od Sarplaninca. Nikada nisam
ni pre ni posle videla oca koji tako lize i neguje potomstvo. Imanje je
bilo lepo i osim sto sam se ja plasila kako ce se udomiti ove bebe bez
papira, zakjlucila sam da kuja nije bila tako lose plasirana.
Sledeceg
dana posetili smo luku za jahte, La Grande Motte. Jahti je bilo na hiljade.
Oko podne stigli smo u Aigues Mortes, mali utvrdjeni gradic, cije su nas
zidine jako impresionirale. Prolazili smo ponovo kroz Camargue, zemlju malih
belih, poludivljih konja, bivola, barskih ptica i vetra koji neprekidno
svira kroz trske. Posetili smo Nacionalnu Rezervu u Camargue, Vaccarès
i snimali mnogobrojne vrste barskih ptica. Popodne smo se zaustavili u letovalistu
i poznatoj plazi St. Marie de la Mer. Posle Jadranskog mora, ovo more nas
je razocaravalo, voda je bila siva od uzmuvanog peska, duvao je isti vetar
kao u Camargue.
Nedelju dana po polasku, morali smo natrag i Riku vise nikada nismo videli.
Slucajnost je htela da na izlozbama u Francuskoj sretnemo tri njene cerke, jednu iz prvog i dve iz drugog legla : Higie , Irka i Indra. Vlasnik Indre pokusavao je da joj putem izlozbi obezbedi inicijalni pedigre.
