Te godine smo dosta putovali. Prvo putovanje o kome je ovde rec pravili smo s nasim prijateljem Leonom. U stvari mi smo pravili drustvo njemu i njegovoj kuji Odri od Srpskih planina, koja je isla na parenje. Muzjak koga smo izabrali bio je Grundy od Miv-a, pas od starih linija od Bojovica.





Grundy je pripadao G-dji Elsbeth Jennings, koja je zivela u nemackom delu Svajcarske i koja se udala za Engleza. Taj Gospodin drzao je veliki manez na kome je uvezbavao konje za trke sa prikolicama. Dnevni boravak bio je pun uramljenih fotografija sa ekipazima koji su pobedili na raznim trkama, a biro je bio namenjen Grundijevim trofejima.



G-dja Jennings posedovala je druge rase pasa pre Sarplaninaca i obucavala ih je za ulogu spasilaca. Mislim da se radilo o rasi Bernskih pasa. Ona je slabo govorila francuski, ali smo ipak mogli dovoljno da se sporazumemo. Prijem je bio jednostavan ali srdacan. Grundija je odmah zainteresovala Odra i sutradan ujutru doslo je do parenja, bas kako smo i planirali.

Pri kraju naseg trodnevnog boravka uspela sam da dogovorim vidjenje sa mojom familijom, jednim necakom sa suprugomi i sinom. Boravili su blizu Lozane u St. Sulpice. Sastanak je bio u Rütti, u selu gde su ziveli Jennings i Nebojsa, tako se zove moj rodjak, nas je pozvao na rucak u lokalnu gostionicu. Bilo je vrlo prijatro i simpaticno i sastanak smo zavrsili fotografisanjem za uspomenu.