Les montagnes serbes sarplaninac

LES MONTAGNES SERBES

OD SRPSKIH PLANINA

KAKO JE MEDA STIGAO U BELGIJU ?

Za vreme raspusta 1988, uputili smo se u Jugoslaviju. Prethodno smo dali obecanje jednoj gospodji, Belgijanki, koja je izgubila svog psa druge rase da cemo joj doneti jedno stene Sarplaninca. Naravno, mi u to vreme nismo imali stenad. Zoja je ostarela da bude majka a Lola je bila isuvise mlada, tek godinu dana. Objasnili smo joj, da ne mozemo da garantujemo da ce stene stici i takodje da kupovina stenca pretstavlja lutriju u pogledu rezultata displazije a i kvaliteta.

Posto smo stigli u Beograd, otisli smo da posetimo odgajivacnicu G. Pece Gvozdenovica, koji je u isto vreme i sudija za ovu rasu. Njegova odgajivacnica nalazi se u Smederevu, gradu nedaleko od Beograda. Smederevo je srednjovekovni utvrdjeni grad. Tvrdjava su gradili od 1428 do 1430, na obali Dunava, Despot Djuradj Brankovic i njegova supruga Prokleta Jerina. Ta tvrdjava trebalo je da bude poslednja odbrana od Turaka koji su napredovali sa osvajanjem. Pad Smedereva oznacava i nestanak srpske drzave u srednjem veku. Ostaci smederevske tvrdjave su joj dosta dobro ocuvani. Ona je najvise nasradala u prvom svetskom ratu i od eksplozije skladista municije i bombardovanja u drugom svetskom ratu.

Uredjaji za pse kod Pece su nas pozitivno impresionirali : prostrani boksovi sa lepim stenarama, sve lepo odrzavano i svi povezani jednim hodnikom. Vocnjak omogucava povremeno istrcavanje pasa. Tu su bile dve odrasle zenke, jedna skotna poreklom od Ljubomira i druga , van kondicije, cuvena Zora-Meca, majka mnogih Pecinih sampiona. Videli smo jos tri mlada psa od godinu dana, Amora, koji je pobedio u klasi mladih u Beogradu te godine, njegovog brata i sestru iz legla. Svo troje su bili snazni, zenka skoro isto visoka, kao i muzjaci. Karakteristike su im bile veoma siroki kukovi, bogata odlakanost i nelegantni hod (ravanisanje). Dlaka im je bila specijalna, grao uniformne boje, bez sjaja, malo kovrdzava na zadnjem delu tela. Mogle su im se zamerioti nedovoljno snazne glave, ali bili su mladi, pa je to mozda bila mladalacka mana.

Sledeca odgajivacnica koju smo posetili bila je Mateta Perakovica u Sremskoj Mitrovici. Sremska Mitrovica nalazi se u Sremu, na obali Save. Taj grad osnovan je jos u rimsko doba i nosio je ime "Sirmium".

G. Mate Perakovic imao je iza sebe vec 30 godina odgajanja Sarplaninaca i bio je takodje i sudija za ovu rasu. Bilo je to seosko domacinstvo. Dvoriste i pozadi njega bili su puni zivine i golubova i drugih zivotinja. Dvoriste je bilo tako prljavo, da smo morali da prodjemo kroz svinjce, da bismo dospeli do Sarplaninaca. Sarplaninci su svi bili lancima zakaceni, najstariji za jedno drvo, a ostali za kos. Pored kosa bili su Tarzan, pobednik razreda zrelih u Beogradu
i tri zenke sa leglima. Jedna zenka veoma neobicne boje, bila je vezana za konjska kola, jedna za svinjac. Jedna veoma lepa majka dojila je svoje stence na gomili stajskog djubreta. Mali su ili morali da se imuniziraju ili da pocrkaju, to je bila prava prirodna selekcija.
Samo su jedna mlada zenka i jedan mlad muzjak imali specijalni tretman, ona je imala kucicu, a on ceo vocnjak za sebe. Znaci, ziveli su ovde 3 muzjaka i 7 zenki sa tri legla, ukupno 24 stenca.

Jedna mala novodosla zenkica setala se oko kuce. Stari muzjak, Abu, imao je za skloniste jednu staru kamionsku kabinu bez stakala. Kada sam uzviknula, "jadan, sta radi zimi !", odgajivac nas je utesio da ga zimi zaklanja snopom slame, sa strane odakle duva vetar ! Uprkos nedostatku nege, uprkos sto su mnogi psi bili mrsavi, dopao nam se kvalitet. Tarzan je bio jako lep. Visok 75cm, snazan, boje gvozdeno-sive, sjajne dlake, mada se linjao. Stari Abu bio je visok najmanje 78cm. Imao je veoma snazan kostur i ocigledno je bio jako dominantan kao parenjak, svo potomstvo licilo je na njega. Svi su bili visoki, snazni, sa jakim i suvim glavama, nesto krace dlake.

Za vreme te posete izabrali smo jedno musko stene za nasu Belgijanku. Imalo je tamne oci i bilo staro 15 dana.

Predvece nas je Mate Perakovic odveo da posetimo odgajivacnicu u velikom zatvoru Sremske Mitrovice. Posedovali su oko 80 Sarplaninaca, od toga smo videli dvadesetak koji su sluzili za priplod. Cilj posete bio je da vidimo Asa Sirmijumskog oca steneta koje smo izabrali, kao i nekoliko drugih legala kod Perakovica. As je bio star 5 godina. Imao je sve odlike "sirmijumske" linije : dosta usku i nesto duzu njusku, veoma bogatu i dugu dlaku, koja je bila kostresasta i sa ridjim refleksima, vrlo atraktivna, dosta zatvoreneuglove zadnjih ekstremiteta. Iza resetaka pokazao se veoma agresivan.

To bogatstvo dlake prenosio je na celo potomstvo, bas kao sto je Abu prenosio nesto kracu dlaku. Zenke su bile jedva nesto manje od muzjaka. Oprostili smo se od Perakovica. Dogovorili smo se da ce moj suprug doci po stene posle naseg boravka na moru.

Posle mora, ja sam se vratila na posao, u Belgiju, a moj suprug je jos produzio boravak u Beogradu. Pre povratka, otisao je sa mojom majkom u Sremsku Mitrovicu po stenca. Bili su iznenadjeni da ne nadju nijednu majku sa stencima, vec samo jednog stenca koji se setao izolovan. Dok je otac Perakovic tvrdio da je to stene koje smo izabrali, njegov sin nam je ispricao da su izgubili sve stence od bolesti. Bilo kako bilo, ovo stene koje smo krstili Meda,

stiglo je u Belgiju, jednoga dana u mesecu avgustu, po jako velikoj vrucini. Ispalo ja da niko nije zazalio evetualnu substituciju od strane odgajivaca. Ono sto apsolutno mogu da garantujem, to je da mu je otac bio As Sirmijumski, tolika je velika slicnost postojala medju njima.

Za vlasnicu, G-dju Tilmant, to je postala "ljubav od psa".

On je postao veliki multisampion, sa titulama Belgije, Luksemburga, Francuske.

Kao vrhunac, dobio je i titulu svetskog sampiona u Brislu, kada je vec imao punih 7 godina, toliko je bio imresionantan onako dlakav i snaznih nogu. I mi smo bili vrlo zadovoljni sto je on bio u blizini, bio je koriscen kao parenjak, zahvaljujuci morfoloskim kvalitetima i perfektnom rezultatu kukova. Kod nas je bio otac dva legla od po 11 predivnih stenadi. Vise njih iz oba legla postali su multisampioni. I drugi vlasnici u Belgiji i u Francuskoj koristili su Medu kao parenjaka i uvek ja davao kvalitetno potomstvo.