Les montagnes serbes sarplaninac

LES MONTAGNES SERBES

OD SRPSKIH PLANINA

NESTANAK DILBASA, DOLAZAK DADASA

Dilbas se razvio u prelepog i veoma snaznog muzjaka. Imao je neobicno snazan kostur, krupnu i lepu glavu, visoki (duboki) nosnik, divne zube i veoma prijatan karakter. Naravno, imao je i mana : nesto svetlije oko i fanon. Oko 18 meseci poceo je da pohadja izlozbe i bas na jednoj izlozbi zabrinulo nas je njegovo ponasanje. Izgledao je uplasen, izgubljen, tresao je glavu bez prekida. Bio je to pocetak jedne fatalne bolesti mozga, koju je veterinar-internista sa fakulteta okarakterisao kao encefalitis. Izgubio je vid i njuh, nije vise umeo da uhvati hranu, ni da pije vodu. Ostao je prijatan, veseo i dobrog apetita, voleo je neizmerno da zivi. Probali smo sve, i kortizonsku terapiju i homeopatiju. Njegovo stanje ostalo je mesecima bez promena, a mi smo zdravstveno propadali. Najzad sam ja uzela "veliku odluku" i Dilbas je bio eutanaziran uprolece 1983 godine kada je bio star oko 2 godine.

Valjalo nam je opet ici u trazenje muzjaka. Znali smo da je kod Boskovica ostao jos jedan Dilbasev brat i stupili s njim u pregovore da nam ga proda. Posto je bio saglasan, posli smo u Macvu, po psa. Usput smo na oko 30 km od Beograda, iznajmili camac i proveli jedan dan u poseti Obedske bare. To je jedan stari rukavac Save, koji je prirodna rezerva barskih ptica i ujedno poznato loviste bogato divljim svinjama.

Macva je jedna pokrajina juzno od Save i koja se prostire sve do Drine na zapadu i Kolubare na istoku. Iako ima planina, ima i mnogo veoma plodne obradive zemlje. Boskovic je imao roditelje pod Planinom Cer , a i sam je tamo zidao week-end kucu.

Kada govorim o Ceru, ne mogu da se malo ne osvrnem na istoriju Srbije i da ne spomenem cuvenu Cersku bitku iz I svetskog rata. Ovaj rat poceo je upravo cerskom bitkom, koja je trajala od 15 do 24-og avgusta 1914 godine. V austrougarska armija presla je Drinu i prodrla u Srbiju, a II armija presla je Savu i zauzela Sabac. Suprotno naredjenjima Vrhovne komande, bitka se nije odigrala bocnim napadom na austrougarske snage, vec je doslo do ceonog sukoba. Srpska armija bila je pod komandom Stepe Stepanovica , koji je za uspeh u ovoj bitci dobio vojvodsku titulu. Dve austrougarske armije bile su potucene i primorane na povlacenje. Ucestvovalo je 200 000 austrougarskih vojnika i 180 000 srpskih. Zrtve su bile velike, poginulo je 25 000 protivnickih vojnika, a 4 500 zarobljeno, sa strane Srba poginulo je 16 045 vojnika i 250 oficira. Bila je to prva srpska i saveznicka pobeda u I svetskom ratu, podigla je ugled srpske armije i doprinela da Austro-Ugarska zakasni sa koncentrisanjem trupa na Ruskom frontu.

Putovanje u Macvu budi u meni pomisao na njenog velikog sina, velikog srpskog slikara i naseg licnog prijatelja, Milica od Macve, koji je prerano preminuo prosle godine. Evo jednog njegovog platna koje takodje pretstavlja Vojvodu Stepu Stepanovica.

Pod Cerom docekao nas je Rade Boskovic sa svojim starim roditeljima. Dadas je bio jadan, vezan za jednu sljivu. Na nase insistiranje pustili su ga malo slobodnog. Zacudili smo se ubrzo videvsi ga gde lovi, hvata i jede sve sa perjem golubove kojih je bilo dosta na novoj gradnji. Ocigledno je imao potrebu za proteinima. Starci su gorko otplakali kada je sa nama otisao njihov Darko, kako su ga zvali ; a i Dadas je zeleo da ostane na svom imanju. U Beogradu smo odmah napravili "porodicnu fotografiju".

Kada je Dadas stigao u Belgiju, na nase imanje, sacekala ga je vrlo teritorijalna i ratoborna Zoé i "rat" izmedju njih trajao je dva-tri dana. Na kraju je sve bilo u redu. Dadasje takodje bio visok i krupan pas, poput Dilbasa, nesto tamniji, opet svetlih ociju i malo otvorenih uglova zadnjih nogu. Kod nas se jos raskrupnjao i dobio ogroman grudni kos. Tezio je sigurno preko 70 kg. Karakter mu je bio fantastican, nikad nije nasrtao ni na tudje pse, ni na ljude. Bio je prava dobricina. Zoé je ostala glavnokomandujuca. Tako smo najzad mogli da planiramo Zoino potomstvo.