Klub za poslusnost u Marbais, ECMC, gde moja prijateljica Yolanda i ja idemo
na trening sa nasim psima, organizovao je staz sa ovcama. Taj staz je prvobitno
bio namenjen vlasnicima ovcarskih pasa, kao sto je Border Collie. Odgovorni
za staz bio je Christophe Portelette, cobanin iz Vogeza.Yolanda koja takodje poseduje dva Bobtail-a i jednu Sarplaninku, je upitala da li se mozemo upisati i sa pastircima , kao sto je Sarplaninac. Na nasu veliku radost odgovor je bio pozitivan, jer je i sam cobanin bio radoznao da vidi kako ce reagovati pastirac (grupa pasa koju nije poznavao).
Celoga
dana dva Border Colli-ja u vlasnistvu Christopha, Rowan i Aliasse, sekundirali
su brilijantno njihovog vlasnika i tako pomogli i nama.
Posto
smo radoznale i volimo da radimo sa nasim psima, prijavile smo se i Yolanda
sa mladim Bobtailom od 9 meseci i ja sa Sarplaninkom, Hodessom od 20 meseci.
Prilikom prvog kontakta sa ovcama Hodessa ne pokazuje nimalo agresivnosti,
ona bi volela da se igra i to je dobar znak. Morace da nauci da suzbija
svoju zelju za igrom i citavo vreme vezbe to ce biti glavni cilj. Cobanin
me prati medju ovcama, daje mi savete, jer je obuka psa koji radi sa ovcama
sasvim drugacija nego prilikom vezbi poslusnosti. Na primer u klubovima
pmposlusnosti psa ucimo da hoda uz koleno vodica, a kod pastira pas mora
biti na 3-4m od njega. Naredjenja psu moraju biti veoma precizna.
Pod
vodjstvom cobanina Hodessa se smiruje i postaje veoma budna prema ovcama,
ali « poziv na igru » je jos prisutan.... 
Zatim
nas Christophe poziva da ostavimo pse u kola i uci nas da vodimo i sabiramo
ovce. Ovce moraju da prodju kroz kapiju (dva kolca). Pratimo njegove savete
kako da se plasiramo u odnosu na ovce.Cilj je da se ovce pokrenu mirno, korakom, galop bi bio za njih stres. Treba obratiti paznju na ovce koje su na celu stada, pratiti njihov pravac kretanja, postaviti se tako da se u slucaju potrebe njihov pravac kretanja promeni i da se vode tamo gde je potrebno.
Eto,
ja uspevam to dosta dobro i ovce su prosle kroz "kapiju".... 
Posle
toga moment opustanja za pse, pozicija "zen" na nacin Sarplaninca...
Na
kraju isto to, samo ovaj put sa psom.. Hodessa je mirnija, i mi vodimo ovce,
jos ima zelju da se igra, ali zapovest da bude mirna je smiruje, polako
pocinje da razume sta se od nje trazi.Posto smo vezbu ponovile vise puta u toku dana, Hodessa je razumela da treba da se ide mirno za ovcama.
Cobanin
me je savetovao da radim sa Hodessom kao sto bi on radio sa Boseronom ili
nekim drugim velikim psom, tj. na periferiji, 3-5 metara od stada, za razliku
od Border Collie-ja koji rade mnogo blize ovcama. Na pitanje jednog stazera
koliko treba vremena da bi se ovacrski pas obucio, Christophe je odgovorio:onoliko
godina koliko pas ima sapa. U zakljucku : prilikom ovog staziranja, naucili smo mnogo. Istina je da se za jedan dan ne moze sve nauciti, ali nam se otvorio vidik. Ja sam zelela da ucestvujem narocito da bih videla kako ce moja kuja reagovati, sada sam vrlo zadovoljna njenim ponasanjem iako je bilo juvenilno, zadovoljna njenim ponasanjem i prema ovcama i prema drugim psima. Vaspitavanje jednog pastirskog psa je sasvim suprotno od obuke poslusnosti, u stvari svaka disciplina ima razlicit pristup i razlicito vaspitavanje.
