Na poslednjoj Nacionalnoj odgojnoj smotri francuskog kluba CBEI (Klub za istocne i italijanske ovcare) uveli su za nase rase novi test, za sada fakultativni, test sa ovcama.
Dve zenke iz mog odgoja ucestvovale su u tom testu i tako sam dobila ove fotografije njihovog ponasanja za vreme tog testa.
Od tada se pitam kakve su zakljucke organizatiri mogli da izvuku iz takvog testa.

Kao sto sam vec opisala u prvom clanku iz ove serije:
"Sve pastirske rase poseduju u svom genetskom nasledju instinkt zastite. Rad na zastiti jednog odraslog psa bice rezultat genetskog nasledja i njegove integracije u zivot stada koje je asimilirano sa "coporom".
Da bi pas bio dobar pastirski pas, on pre svega mora da bude samostalan, da moze sam da donosi odluke kada se pokaze potreba, on ne sme nikako da ima u svom genetskom nasledju instinkt lova, ne sme da bude suvise razigran u odnosu na ovce, ni grub prema njima. S druge strane i ovce moraju da pripadaju rasi koja ostaje grupisana, a ne suvise rastrkane, u protivnom pas nece imati osecaj da zivi u coporu I nece se dovoljno vezati za stado.
Pripreme steneta za buduceg pastirskog psa pocinju izmedju 7-e i 8-e nedelje. Stene ce biti odstranjeno od svih ostalih pasa koji su ulazili u sastav njegovog copora, a takodje i od familije pastira. Vidjace ljude sto redje. Stavi se u jedan ogradjen proctor od otprilike 15m², sa 3 do 6 jaganjaca ili mladih ovaca gde ce imati jedan svoj kutak za hranu i za odmor. Potrebno je menjati jaganjce ili ovce, tako da stene upozna sve ovce koje cine stado. U prvo vreme, ukoliko se neka ovca pokazuje isuvise agresivna prema stencu, treba je otstraniti i zameniti drugom, “druzeljubivom”. Cilj je da se stene veze za stado mnogo vise nego za pastira i njegovu porodicu, tako da vise ne zeli da bezi ili da se vrati kuci. Igra sa jaganjcima ojacace veze s njima, ali ta igra ne sme da postane suvise agresivna, stene ne sme da povredi jaganjce. Takodje je vazno da stene u obuci ne podje za drugim psima, psima lutalicama ili seoskim psima. Nasuprot tome, on mora da prihvati pse terace stoke, ukoliko i oni rade s njim i da funkcionise uporedno. Ovi psi nisu nezavisni, oni u potpunosti zavise od pastira i njegovih zapovesti. Glavna razlika izmedju ove dve grupe pasa je da psi teraci stoke smatraju ovu za plen, ali sa inhibiranim instinktom hvatanja, dok pastirski psi smatraju jedinke stada kao jednake sebi".

Kuje koje su ovde ucestvovale u testu nisu nikada ranije bile u kontaktu sa ovcama. Prema ponasanju ovaca, ni one nisu bile navikle na pse. Jedna zenka imala je 4,5 godine, druga je bila mlada, godinu dana.
Posto je usla odrasla kuja, ovce su se postavile u blok za napad na kuju. Kuja ocigledno nije bila opustena, iako je inace veoma dobro socijalizovana u mnogim situacijama.
Mladoj kuji je prvo bilo dopusteno da osmotri ovce kroz ogradu. Malo stado imalo je sasvim drugacije ponasanje i postepeno, Hodessa, to joj je ime je vrlo jasno pokazala nameru da se poigra sa ovcama. Nazalost, test je tada prekinut.
Misljenja sam , da posto se radilo o psima koji nisu rasli sa ovcama, moglo je samo da se oceni da li oni pokazuju preteranu agresivnost prema ovcama ili ne, tj. da li je bilo moguce prikljuciti ih stadu a pritom znajuci da ovakvi psi nikada nece biti jednaki u pogledu rada oko zastite stada onima koji su od ranih dana bili pripremani za taj zadatak. U svakom slucaju trebalo je pustiti kuje slobodne u stado, jednu po jednu. To su kuje koje imaju dobru dresuru na "appel" i to je bilo moguce.
Definitivni zakljucak je da je ovaj test dodao malo folklora u toku smotre, ali da je u praksi potpuno nepotreban, narocito kada se nema tacan cilj u testiranju!