Boban
Arsic, autor ovog teksta i prelepih fotografija Sarplaninaca koji cuvaju
stada ovaca zivi u Kumanovu. Kumanovo je drugi grad u Makedoniji, nalazi
se skroz na severu, blizu granice sa Srbijom i nedaleko od Skoplja. Kumanovo
lezi na dve male recice : Lipovka i Konjarka.Ovaj grad sa okolnim opstinama ima nesto preko 130 000 stanovnika. Stanovnistvo je multietnicko.
Kumanovo se pominje 1519 godine, ali su ga osnovala azijska plemena turskog porekla negde u 12 i 13-om veku, medju njima su bili i Kumani, po kojima je Kumanovo i dobilo ime.
To je poljoprivredno-stocarski kraj, a u Kumanovu je poznata i industrija duvana.
Boban drzi svoja stada i pse na planini Kozjak visokoj 1288m. Njegova stada su na ispasi na 800m nadmorske visine. Evo sta je Boban napisao:
"Predstavljam ukratko sebe i svoje pse na radnom zadatku sa par fotografija.
U Sarplanince sam zaljubljen jedno 10 godina a odgajam ih oko 4,5 godine.
Poceo sam sa dva psa, sestra i brat koje sam dobio na poklon od jednog prijatelja.
Zahvaljuci ovim plemenitim i sjajnim zivotinjama toliko sam se zaljubio
u ovu rasu da sam specijalno pre dve godine kupio stado ovaca od 450 komada
i nekoliko stenadi starosti od par meseci koji su sada stari od 12-23 meseca,
sve mladi psi plus ova dva koje sam cuvao u gradu i njih sam odveo na planinu.Tek
kad sam odveo pse u prirodu, na planinu, shvatio sam sta je ustvari Sarplaninac
i sta sve moze da uradi za svog gospodara i za ono sto mu je povereno. Moji
psi koji kao i svi Sarplaninci, a i psi druge rase, imaju puno mana ili
nedostataka osim besprekornog karaktera, ljude uopste ne napadaju osim u
dvoristu ili 50-100 metara od ovaca, a za sve vrste zivotinja su pravi ne
znam koju rec da odaberem junaci ili vitezovi. Ne bih ih menjao ni za sta
na svetu. Dok su mi neki cobani ranije dok sam obilazio planinine pricali
o nekim stvarima za Sarplanince i njihovo ponasanje nisam im bas verovao,
ali sada sam se uverio svojim ocima. Za vukove su stvarno neustrasivi i
Alfa mog ponosnog tima ima vrlo tesku ozledu, bas od vuka, ali je jos uvek
neustarsivi borac u tom kraju. Volim sve Sarplanince, najvise one temperamentne,
ali svoje normalno najvise,Poreklo mojih pasa je od takozvanih izvorno-planinskih, kupljenih iskljucivo od seljaka i po karakteru su besprekorni za odbranu ovaca od zveri. To mi je prvi cilj za sada. Mislim da jos niste shvatili moju pravu nameru za odgajanje Sarplaninaca u slobodi.
Na izlozbama ne ucestvujem, ponekad ih posecujem. Pocecu da idem na izlozbe onda kada proizvedem psa koji ce biti eksterijerno odlican, ali na prvom mestu sa karakterom kakav imaju ovi moji: coveka uopste ne napadaju i na njega ne reagiraju sve dok je na daljini od 50-100 metara od ovaca ili od dvorista, a za zveri su pravi heroji.
Kad sam odgajao ta dva u gradu ishrana je bila vise nego izuzetna TOP.
E za ove je malo slabija, kao hleb, kacamak, mleveni otpaci mesa i surutka kad se
obradjuje mleko, srednja ishrana, sto se vidi I po dlaci.
Male stence hrane mlekom od ovaca i industriskom hranom do 6 meseci, posle kao i ovi starije, a ponekad ovi pastiri sto rade kod mene zaborave jedan obrok.
Normalno da nisu svi psi sposobni da se nose sa vukom, ali kad imaju dobrog vodju skacu svi i onda vuk zahvaljujuci neverovatnoj snalazljivosti bezi. Kad ima jako puno pasa u stadu ovaca vuk retko napada ali ne napada pse, nego ovce. Ja imam mog Medu legendu, a imam jednu kuju i jos jednog psa za koje sam siguran da se ne plase i zivot ce dati, a za ostale nisam bas siguran mada i oni jure vuka, ali samo jure, sto je i njihov zadatak. Jurnjavu sam gledao par puta.
Ovde kod nas je invazija vukova. To kazu ovi stari stocari da pre par godina nije bilo toliko najezde.
Da nam svima bude jasno, za one koji ne znaju, mada tu nema mnogo znanja, vuk je vuk, zivotinja za respekt i po inteligenciji i po snazi, ali mene posebno fascinira neustrasivost Sarplaninaca mada nisu svi neustrasivikad se radi o zverima.
Mladi sto sam uzeo prosle godine, 3 stenaca iz razlicitih legala, vodili su prave borbe sa puno krvi i tesko ih je bilo razdvojiti narocito za hranu. To se desavalo dok su bili u dvoristu. Kada sam ih pustio sa ovcama, posle 3 meseca to je postepeno prestalo.
Moji psi tacno znaju koja zivotinja pripada dvoristu koja ne, primer sa mackama : ove nase penju se po njima i ponekad zajedno spavaju, ali ove komsijske odmah jure kad dodju. Dosad je nazalost jedna nastradala. Ako dodje nova zivotinja u dvoriste i domacini su sa njom, maze je i psi je prihvataju, ali im treba odredjeni period privikavanja,
Kada su sa ovcama na pasi i kad naidju nepoznate osobe, mada su u tom kraju retki takvi, ne reagiju sve dok se ne priblize ovcama jedno cca 100-200m., a ponekad znaju samo da laju, ali sa mesta, e sad dok su mali znaju da jure za svim sto se mice. Posle samo par pokusaja da se vrate kad ih coban pozove i oni se nauce i vise nema nikakvih problema. Narocito su problematicni sa 7-8 meseci, ali kasnije su super. Oko stada Sarplaninci se postavljaju na sledeci nacin:jedan ide zdanji, jedan napred i sa boka po jedan ili dva, posto ja imam 4 psa za 220 ovaca, plus jos jedno isto stado. Sad zavisi od pasa, neki se zale da leti na +35-40 nece da idu za ovcama, ja takvih problema nisam imao, mada leti su malo mlitaviji sto je razumljivo.
Najinteresantnije je nocu kad ustanem ja ili cobani i odem u poljski WC, neverovatno kako uopste ne reaguju, a moje komsije mi pricaju da kad oni idu negde uvece u goste i kad se vracaju, psi ih osete na cca 500 metara, neverovatno ali istinito."
