Dozvolite
da se prvo pretstavim. Ja sam Louisa Liebenberg. Odrasla sam u Juznoj Africi
i studirala sam tamo psihologiju do svoje 22 godine. Moj suprug i ja stekli
smo ovde u Holandiji stado ovaca od 1100 grla. To je veliko stado za holandski
standard. Imali smo lokalnu rasu ovaca sa kojom smo vrsili propisanu ispasu
za razne prirodnjacke organizacije.Mnogo godina unazad imali smo dosta problema sa psima koji su napadali nase ovce. Posle mnogo istrazivanja odlucili smo se da probamo pastirske pse, specijalno Sarplaninca. Osetili smo da je ta rasa jos veoma bliska izvornim pastircima i da nije gajena samo za izlozbe.
Nas prvi pas bila je zenka Sarplaninca zvana Chantal.
To je bio pas cuvar stada kakvog pocetnik samo moze da pozeli. Mi smo je dobili kada je vec imala skoro 8 godina i ona nikada pre toga nije videla ovce. Ona je bila udomljena zbog ozbiljne bolesti prvih vlasnika. Posto se udomila, nikada nije razmisljala o proslosti. Reklo bi se da je oduvek zivela sa stadom. Bila je najodaniji i najbolji pas cuvar koji se moze zamilsiti. Bila je uvek spremna da stiti mene i stado. Ovce su u nju imale poverenje i znale da im uz nju ne preti nikakva opasnost. Nazalost Holandija je suvise mala i prenaseljena da bi se ovakvi psi mogli stalno da drze na slobodi. Nasa Chantal je tretirala svakog tudjeg psa, pa i pudlu na kajsu, ako bi prosla blizu stada kao vuka, a to je znacilo ili odustati od takvog cuvara ili snositi odgovornost. Bilo je isuvise prilika u kojima je uplasila tudje pse, da bih ih navela da pobegnu. Ljudi su uskoro shvatili da je bolje da izbegnu nase stado radi naseg psa. Ucestalost napada drugih pasa na nase stado je opala. Ona je bila moj licni zastitnik. Jednoga dana dok sam pazila ovce, napao me je jedan covek. Border Colis su tada skocili i poceli da skupljaju ovce. Chantal je bila sa mnom na povodcu, skocila je i ujela coveka, koji je onda pobegao. Taj covek me je uznemiravao vec nekoliko dana a Chantal je uvek bila svesna njegovog prisustva.
Ona je uginula u sesnaestoj godini.
Posle njene smrti trazili smo drugog cuvara i oprobali razne odbranbene pse, Maremmano i drugog Sarplaninca. Nijedan od ovih pasa nije cuvao stado.
Posle nekog vremena naisli smo na leglo Centralnoazijske ovcarke. Roditelji su bili iz Turkmenistana. Prelepo pseto nazvali smo Koira. Imala je 12 nedelja kada je dosla kod nas. Odgojili smo je u familiji i medju ovcama. Nije bila pouzdana sa ovcama. Takodje i kao cuvar, ponekad je odlicno cuvala, a drugi put nije uopste reagovala. Njena velicina i snaga cinili su je impozantnim psom. Ostala je na nasoj farmi 9 godina, ali posle 30-e ubijene ovce i koze odlucili smo da je uspavamo. Nismo u nju imali poverenje. Ona nije zelela da ubije zivotinju, ali ju je grizla.
Nas
sledeci izbor bio je Sarplaninac. Zeleli smo psa sa rodovnikom i od roditelja
proverenih na displaziju. Ima isuvise pasa sa displazijom kuka. Uzeli smo
zensko stene iz Francuske od odgajivaca koji registruje svoje pse i radi
kontrolu kukova.Nasa Alaska imala je 10 nedelja kada smo otisli po nju. Mi smo vise voleli da je dobijemo sa 7 nedelja da bi socijalizacija sa ovcama bila optimalna. Alaska je sada stara 17 meseci. Ona se lepo razvija i razvija svoj instinkt da cuva selektivno i da ne laje na sve i svasta. Ona je dosta mala za rasu, ali nam je veoma odana i nama i ovcama i kokoskama i konjima. Po danu ona i njen muzjak Beli su zajedno u jednom velikom ogradjenom polju sa nasim konjima. Psi idu sa mnom kod ovaca svaki put kada idem da kod njih nesto radim. Osecam da su psi premladi da se ostave sami kod ovaca jer bi ih "lovili" i igrali se sa njima. Konji su preveliki zato.
Psi mogu da patroliraju ceo dan po polju sa konjima i korisno provedu vreme sa mnom i ovcama.
Moj suprug i ja kao i nase dvoje dece smo odlucili da prekinemo odgoj na farmi ovde u Holandiji. Zatrazili smo imigrantske vize za Kanadu (Alberta) u 2008 godini. Imamo nameru da i tamo radimo na farmi ovaca. Jednom kada budemo tamo psi pastirci imace vise predatora, ne samo druge pse i lisice.To nas je motivisalo da nabavimo i muzjaka da pravi ekipu sa Alaskom. Nismo bas zeleli sivog psa kao Alaska, trazili smo beloga Sarplaninca sa rodovnikom, od roditelja bez displazije i ako je moguce koji je rastao kraj stada ovaca. To je bilo isto kao trazenje “igle u plastu sena”!
Posle dugog trazenja nasli smo mladog muzjaka, starog 5 meseci koji je zadovoljavao
nase kriterijume i cak je rastao medju ovcama. Odvezli smo se po njega do
Ceske Republike.Mi osecamo da je Sarplaninac odlican pas cuvar. U toku nasih putovanja po svetu videli smo mnoge pastirce kako spavaju na kapiji. Sarplaninac je nezavisan i njime nije uvek lako gospodariti i nije bas mnogo poslusan.
Ukoliko ste zainteresovani da citate i vidite par fotografija nase farme, pogledajte nas sajt, ima dugme za engleski jezik.
Louise Liebenberg i Eric Verstappen
Grazerie
Karlingerweg 9
5406 VR Uden
Netherlands