Klasifikacija FCI ostaje pomalo konfuzna, jer se izvesni pastirski psi nalaze klasirani u I grupu, grupu ovcarskih pasa (teraca stoke), a drugi u II-oj grupi, u sekciji Molosoidnih pasa planinskog tipa. Zajednicka karakteristika ovih pasa je da su svi vezani za neki planinski masiv, svi osim dva izuzetka: Komondora i Kuvasa.
Sve ove rase poseduju u svom genetickom nasledju instinkt zastite. Rad na zastiti jednog odraslog psa bice rezultat genetickog nasledja i njegove integracije u zivot stada koje je asimilirano sa “coporom”.
Da bi pas bio dobar pastirski pas, on pre svega mora da bude samostalan, da moze sam da donosi odluke kada se pokaze potreba, on ne sme nikako da ima u svom genetskom nasledju instinkt lova, ne sme da bude suvise razigran u odnosu na ovce, ni grub prema njima. S druge strane i ovce moraju da pripadaju rasi koja ostaje grupisana, a ne suvise rastrkane, u protivnom pas nece imati osecaj da zivi u coporu i nece se dovoljno vezati za stado.
Pripreme steneta za buduceg pastirskog psa pocinju izmedju 7-e i 8-e nedelje. Stene ce biti odstranjeno od svih ostalih pasa koji su ulazili u sastav njegovog copora, a takodje i od familije pastira. Vidjace ljude sto redje. Stavi se u jedan ogradjen proctor od otprilike 15m², sa 3 do 6 jaganjaca ili mladih ovaca gde ce imati jedan svoj kutak za hranu i za odmor. Potrebno je menjati jaganjce ili ovce, tako da stene upozna sve ovce koje cine stado. U prvo vreme, ukoliko se neka ovca pokazuje isuvise agresivna prema stencu, treba je otstraniti i zameniti drugom, “druzeljubivom”. Cilj je da se stene veze za stado mnogo vise nego za pastira i njegovu porodicu, tako da vise ne zeli da bezi ili da se vrati kuci. Igra sa jaganjcima ojacace veze s njima, ali ta igra ne sme da postane suvise agresivna, stene ne sme da povredi jaganjce. Takodje je vazno da stene u obuci ne podje za drugim psima, psima lutalicama ili seoskim psima. Nasuprot tome, on mora da prihvati pse terace stoke, ukoliko i oni rade s njim i da funkcionise uporedno. Ovi psi nisu nezavisni, oni u potpunosti zavise od pastira I njegovih zapovesti. Glavna razlika izmedju ove dve grupe pasa je da psi teraci stoke smatraju ovu za plen, ali sa inhibiranim instinktom hvatanja, dok pastirski psi smatraju jedinke stada kao jednake sebi.
Stene u zavisnosti os jedinke i rase postaje operativno izmedju 6 i 8 meseci, a nekada tek posle godinu dana, pa i kasnije. Potpunu zrelost dostizu tek sa 2 ili 3 godine. Nije neophodno da pastirski pas bude agresivan, njegovo ponasanje moze da dovede do odvracanja ili odvlacenja paznje neprijatelja, tako da stado ostane ipak netaknuto, iako do borbe nije ni doslo.
Broj pastirskih pasa potreban za cuvanje jednog stada zavisice od konfiguracije terena, od velicine stada, od rasprostranjenosti predatora I od vrste predatora. Cesto, kada su prisutna dva pstirskja psa, jedan ostaje integrisan u stado, takoreci nevidljiv, a drugi cuva strazu, izvidja.
Radi se o dosta impozantnim psima I tezine oko 50 ili vise kg. Njihova boja je cestop prilagodjena boji ovaca, ali ne uvek.