SUSRETI

FOTOGRAFISANJE

Nas fotograf, Vanessa Grossemy, koja je vec imala priliku da snimi neke od pasa iz moje odgajivacnice, ima svoje zahteve, tako sam morala da tragam za nekim mestom koje joj pruza mogucnost da psi za pozadinu imaju nebo, da moze da menja okruzenje, jer ukoliko na primer, bude izdala kalendar, da pejzaz ne bude isti na svim fotografijama.
Za mene je jos bilo vazno da to adekvatno mesto bude u blizini, da vlasnici sa psima mogu da dodju pesice, da im to u isto vreme bude i mala setnja, a da se ne gubi mnogo vremena. Nedaleko od moje kuce videla sam jednu ispasu na kojoj momentalno nije bilo krava. Pripadala je lokalnom farmeru koga dobro poznajem i ujedno je pogled iz nje bio lep. Videlo se daleko, svuda naokolo, jedino je trava bila malo visoka. Poznanik, farmer dao mi je dozvolu da na tu ispasu dovedem izvestan broj pasa. Nazalost, Vanessa se zurila na turneju u Francusku, tako da za 3 sata, koliko nam je posvetila, nije mogla da slika sve pse, vec samo one koji su priseli medju prvima.
Mala povorka sastojala se od sledecih pasa : Bayka, Cicavesna, Cakana ili Anuska, Duska, Gara, Hajdi, Decko, Dragas, Duci, Dusko, Falco, Furko, Garo, Goranac, Griska, Higor i Hooker. Nazalost su vlasnici Ducija i Falca izgubili strpljenje i tako Vanessa nije imala priliku da ih slika. Tacno je da kod Vanesse fotografisanje traje i traje, trazeci sto bolji rezultat, glava mora da bude okrenuta tako i tako u odnosu na sunce, povodac ne treba da se vidi ili mora da bude postavljen tako i tako da se moze lako « izbrisati » u Photoshop-u, ukoliko se slikaju dva psa zajedno, moraju biti u istoj liniji, inace ce se izgubiti na ostrini….
Poslednja koju je jos Vanessa fotografisala na mome terenu bila je Hodessa, jer se terala, pa nismo zelele da uzbudi ceo muski pseci svet. Ostale pse snimile smo Huguette i ja, jedino je Duci otisao bez ijedne fotografije, sto mi je posebno zao.
Moram jos da napomenem da je Goranca i Hodessu fotografisala samo Vanessa, tako ovaj put nece biti njihovih fotografija, moramo sacekati one koje je uradila Vanessa !
Fotografije koje je radila Vanessa dobicu kroz jedno mesec dana i one ce biti postavljene na mom sajtu, a mozda i u formi albuma.

RUCAK

Posle 13h sakupili smo se oko nekoliko predjela koje smo pripremile Nicole i ja. Urnebes salata, ruska salata, sopska salata, ajvar, prebranac, taboulet ….imali su veliki uspeh. Svi su trazili recept, narocito za urnebes salatu. Onda je stigla ogromna kolicina spageta, koju smo s osvrtom unazad komotno mogle i da izostavimo. Poslednja velika zdela bila je razdeljena za nase cetvoronosce i sudeci po mojima, prijala im je promena menija !
Na kraju su se zvanice zasladile sa tri pleha suve pite od oraha i kremom u tipu tira-mi-su. I opet se trazio recept za suvu pitu, a Vladimir je bio sumnjicav, ozbiljno, ili da me zadirkuje, da je pita stigla iz turske radnje.
Za stolom za koji sam se na kratko smestila, bilo je jako veselo, kako i ne bi, kada su tu sedeli Jimmy i Henri Kusza ! Uvek veseli i spremni za salu ! Na ulazu u garazu gde je bio sto sa posluzenjima i pica, iza svojih vlasnika, smestio se Goranac, zvani Zoran. Lezao je mirno, nezainteresovan, iako je mnostvo ucesnika prolazilo na par santimetara od njegove njuske i ponekad ga cak preskakalo. Bilo je jos par ljubimaca pod stolovima, « registrovala » sam Erosa, Grivnu, Grisku…
Za drugim stolom sedela su dva stara drugara, André i Patrick i caskali uz case odlicnog belgiskog crnog piva.
Moj prijatelj Sinisa zabavljao je na sav glas Olgu i njenu familiju. Uzgred budi receno, Olga zna par srpskih reci, koje je naucila koje od oca, koje boraveci kao devojka na Jadranskoj obali. Huguette i njena sestra Annette bile su glavne u organizaciji, nadgledale, nudile. Huguette se cak pobrinula i za souvenire !

Veliko hvala svima koji su mi omogucili da ovaj dan bude uspesan i ostane u lepom secanju. Gledacu da nikoga ne izostavim. Za transport stolova i stolica, za montiranje i demontiranje kaveza i stolova i stolica, moram da se zahvalim Josephu, vlasniku Ecke i Zirke, mome prijatelju, beogradjaninu, Vladimiru koji ima Sarplaninca Dinga, Crnogorcu Valjku, koji i sam drzi Sarplanince u Beranu, Sinisi, dugogodisnjem prijatelju iz Drnisa, koji je poznavao moje pse od prvih generacija, mozda cak i Zoe, a svakako Arapa i Lolu, koji ih je povremeno setao, a ove godine cak i pricuvao moje dve « devojke » dok sam bila u Beogradu.
Druga najveca zrtva bila je Nicole koja je imala moju Iskru. Ne samo da je pravila predjela, nego mi je pozajmila i prenela veliku kolicinu porcelanskog posudja, pomogla mi da montiramo stolove i stolice, a najvise sam je zalila kada sam je videla da u kujni bez kraja pere sudove, a meni omogucava da budem sa zvanicama. Druga draga osoba koja je pomagala na sve strane na dan sastanka, bila je moja Christel, vlasnica Dinga, a supruga Vladimira. Ne samo da je docekivala zvanice i koristila svoje bogato znanje jezika da sa svima procaska, nego je i radila oko prezentacije nekih predjela pa je na kraju i ona preuzela brigu oko prljavih sudova.
Huguette je bila « glava » za mnoge stvari oko organizacije, donela mi je viljuske i nozeve, satore, sa Annette postavila je stolove, zabavljala zvanice, bila fotograf, pojila pse…i opet me dirnula do suza kada mi je donela ove divne stranice « Livre d’or ». Evo sta je u njoj napisala: